среда, 20. март 2013.
среда, 6. март 2013.
Nimfa
Ova, kod nas veoma poznata i kao kućni ljubimac, vrlo rasprostranjena vrsta papagaja, naseljava otvorene stepe i savane širom Australije. Čak je i u svojoj postojbini, posle tigrica, najpopularniji papagaj. Živi u jatima, a tako se i pari, s tim što već formirani parovi brižno čuvaju prostor oko svog gnezda, koje je uglavnom napravljeno u dupljama drveća.
Osnovna i jedina boja ovih papagaja u prirodi je tamno siva sa nešto svetlijim grudima i belim perima po obodu krila, žuto-sivom ćubom i crvenim obrazima. Mužjak se razlikuje od ženke samo po tome što mu je veći deo glave, isključujući potiljak, žut, dok je glava ženke uglavnom cela svetlo sive boje, a intenzitet crvenila na obrazima je nešto slabiji što je uslovljeno sivom pozadinom same glave. Polno sazrevaju posle osam meseci, a po parenju ženka snese od 4-7 belih jaja, na kojima leži 21 dan. Po izleganju, mladi ptići ostaju u gnezdu 4-5 nedelja, da bi po izletanju ostali uz roditelje još 3-4 nedelje posle čega se osamostaljuju i nastavljaju život u svom jatu.
Hrane se semenjem prosa, ovsa, suncokreta, svetlog semena, sirka šećerca, američkog sirka i konopljom uz dosta voća, povrća i zeleniša. Od povrća treba davati šargarepu isečenu na kolutove ili rendanu pošto ova vrsta papagaja ne jede nogom, već samo kljuca, spanać, listove maslačka, grančice peršuna, seme neljute paprike, krastavac, dok salatu treba izbegavati zbog mogućeg proliva, a kupus i njemu srodno povrće ne treba davati nikada zbog izuzetno teške svarljivosti, iako bi ga ptice jele.
Kao kućni ljubimac nimfa je veoma pripitomljiva i u tom smislu zahvalna ptica. Voli da se mazi češkanjem po glavi iza ćube i u predelu ušiju što je naročito izraženo kod ženki, dok je mužjak oholiji, ali zato ima lepše oglašavanje. Bez obzira na pol lako uče da oponašaju različite zvuke i zvižduke, pa čak i čitave melodije. Naravno, uz malo više rada naučiće da oponaša i izvestan broj reči, što u svakom slučaju zavisi od vlasnika ovog kućnog ljubimca imajući u vidu životni vek nimfe koji je optimalno oko 20 godina. Kavez u kojem se drži ptica ne sme da bude mali, jer ipak je reč o papagaju čija je veličina oko 30-40cm, pa mu treba omogućiti nesmetano kretanje s'obzirom na prilično dugačak rep. U svakom slučaju posle dvadesetak dana papagaja treba puštati po stanu da slobodno leti uz obavezne zavese na prozorima, kako se ptica ne bi povredila, jer ne vide staklo. Posle izvesnog vremena kad se adaptira na prostor i privikne na glasove ukućana, treba očekivati da doleće na sto, rame, glavu i da jede iz ruke ili usta.
Važno je još napomenuti da pored njene osnovne sive boje, kakva je u prirodi, postoji čitav niz mutacija, pa je tako genetskim putem dobijena perlasta ili kovna nimfa, izabel-boje bele kafe, harlekin-bela sa sivim krilima, šarene sivo-bele, žute, a još 1959.godine je u Americi, tačnije u Kaliforniji dobijena i čisto bela nimfa. Sa genetikom se išlo još i dalje, pa je posle višegodišnjeg rada naučnika dobijena i takozvana recesivna nimfa, koja se od obične razlikuje po tome što nema uopšte crvene obraze, već joj je glava jednobojna. Kao i kod običnih nimfi, tako su i kod recesivnih dobijene sve pomenute mutacije.
Osnovna i jedina boja ovih papagaja u prirodi je tamno siva sa nešto svetlijim grudima i belim perima po obodu krila, žuto-sivom ćubom i crvenim obrazima. Mužjak se razlikuje od ženke samo po tome što mu je veći deo glave, isključujući potiljak, žut, dok je glava ženke uglavnom cela svetlo sive boje, a intenzitet crvenila na obrazima je nešto slabiji što je uslovljeno sivom pozadinom same glave. Polno sazrevaju posle osam meseci, a po parenju ženka snese od 4-7 belih jaja, na kojima leži 21 dan. Po izleganju, mladi ptići ostaju u gnezdu 4-5 nedelja, da bi po izletanju ostali uz roditelje još 3-4 nedelje posle čega se osamostaljuju i nastavljaju život u svom jatu.
Hrane se semenjem prosa, ovsa, suncokreta, svetlog semena, sirka šećerca, američkog sirka i konopljom uz dosta voća, povrća i zeleniša. Od povrća treba davati šargarepu isečenu na kolutove ili rendanu pošto ova vrsta papagaja ne jede nogom, već samo kljuca, spanać, listove maslačka, grančice peršuna, seme neljute paprike, krastavac, dok salatu treba izbegavati zbog mogućeg proliva, a kupus i njemu srodno povrće ne treba davati nikada zbog izuzetno teške svarljivosti, iako bi ga ptice jele.
Kao kućni ljubimac nimfa je veoma pripitomljiva i u tom smislu zahvalna ptica. Voli da se mazi češkanjem po glavi iza ćube i u predelu ušiju što je naročito izraženo kod ženki, dok je mužjak oholiji, ali zato ima lepše oglašavanje. Bez obzira na pol lako uče da oponašaju različite zvuke i zvižduke, pa čak i čitave melodije. Naravno, uz malo više rada naučiće da oponaša i izvestan broj reči, što u svakom slučaju zavisi od vlasnika ovog kućnog ljubimca imajući u vidu životni vek nimfe koji je optimalno oko 20 godina. Kavez u kojem se drži ptica ne sme da bude mali, jer ipak je reč o papagaju čija je veličina oko 30-40cm, pa mu treba omogućiti nesmetano kretanje s'obzirom na prilično dugačak rep. U svakom slučaju posle dvadesetak dana papagaja treba puštati po stanu da slobodno leti uz obavezne zavese na prozorima, kako se ptica ne bi povredila, jer ne vide staklo. Posle izvesnog vremena kad se adaptira na prostor i privikne na glasove ukućana, treba očekivati da doleće na sto, rame, glavu i da jede iz ruke ili usta.
Važno je još napomenuti da pored njene osnovne sive boje, kakva je u prirodi, postoji čitav niz mutacija, pa je tako genetskim putem dobijena perlasta ili kovna nimfa, izabel-boje bele kafe, harlekin-bela sa sivim krilima, šarene sivo-bele, žute, a još 1959.godine je u Americi, tačnije u Kaliforniji dobijena i čisto bela nimfa. Sa genetikom se išlo još i dalje, pa je posle višegodišnjeg rada naučnika dobijena i takozvana recesivna nimfa, koja se od obične razlikuje po tome što nema uopšte crvene obraze, već joj je glava jednobojna. Kao i kod običnih nimfi, tako su i kod recesivnih dobijene sve pomenute mutacije.
Crvena rozela
Ova vrsta papagaja neseljava pretežno jugoistočne delove Australije. Rasprostranjena je u savanama, mada se danas pojedini parovi mogu sresti i u blizini naseljenih oblasti, pa čak i na periferijama većih gradova. Gnezde se u rupama panjeva, a nisu im strane ni duplje visokih stabala pod uslovom da su dovoljno duboke.
Razlike u polovima su prilično uočljive samim tim što je intenzitet, naročito crvene boje ne glavi ženke, nešto slabiji, grudi kod ženki imaju razliveniju crveno-žutu boju, dok je to kod mužjaka striktno odsečena, bez prelivanja. Glava ženke je nešto sitnija, a raspored i veličina belog reda perija sa unutrašnje strane krila je uočljivo različit, što je naročito važno kod određivanja pola mladih ptica, jer je boja njihovog perija prilično razlivena i izmešana sve do drugog mitarenja, a to je period od oko osam meseci, kada jedinke i postaju polno zrele.
Veličina crvene rozele kreće se od 30-32cm što je svrstava u srednje papagaje. Zbog svoje izuzetne koloritnosti, crvena glava, grudi crveno-žuto-zelene, sa zeleno-plavim repom, zeleno-crnim krilima oivičenim plavim letnjim perima, leđima žuto-crno-zelenim sa oblikom pera kao krljušt kod riba, ne često ovu vrstu papagaja u narodu zovu i mali ara. Oglašava se veoma prijatnim glasom, ne bučnim, prilično je radoznala i temperamentna prilikom kretanja, gegajući se pri hodu, a i izuzetno je dobar letač. Lako se pripitomljava, moguće je naučiti da oponaša izvestan broj reči. Pošto obitava u područjima savana, to joj je ishrana vezana za razne vrste semenja savnskih biljaka i plodova lokalnog rastinja. Ljubitelj je voća i povrća, a razni insekti zadovoljavaju njene potrebe za proteinima.
Pare se jednom ili dva puta godišnje,i izuzetno tri puta. Po parenju ženka snese 4-7 belih jaja noseći ih u intervalu od dva dana, a počeće da leži na njima posle treće snešenog jajeta. Period inkubacije traje 21 dan, s tim što po izletanju mladi ostaju u gnezdu još 4-5 nedelja.U tom periodu potpuno operjavaju i po napuštanju gnezda ostaju uz roditelje još 3-4 nedelje kada se i u potpunosti osamostaljuju, a to je vreme kada ih i treba odvojiti od roditelja, kako bi ovi mogli da započnu sa novim ciklusom parenja, jer bi u suprotnom roditelji napali i čupali svoje mlade.
U domestikovanim uslovima crvene rozele treba hraniti semenjem prosa, ovsa, suncokreta, svetlog semena, muhara, sirka šećerca, američkog sirka i povremeno zrnevljem konoplje, uz obavezan dodatak vitamina i minerala. O procentima pojedinih vrsta semena koja ulaze u sastav mešavine najbolje je konsultovati odgajivače jer su oni najupoznatiji sa sastavom, samim tim što i odgajaju te mlade ptice i mogu vam dati pouzdane informacije kada se i koliko pojedinog semena daje.
Kao kućni ljubimac, crvena rozela je veoma zahvalna u pogledu privrženosti, tihog i prijatnog oglašavanja, neizmerne koloritnosti i prilične dugovečnosti koja optimalno iznosi oko 30 godina. Naročito je pri izboru važno nabaviti mladu i zdravu pticu, čiju garanciju vam može priuštiti jedino odgajivač, s tim što joj bar prvih mesec dana pored napomenute semenske hrane treba davati svakodnevno po jednu kafenu kašičicu mešavine izrendanih jaja, keksa i malo plavog nemlevenog maka, što spada u meku hranu, a koja će ptici omogućiti pravilan i uspešan rast i razvoj i potpunu izražajnost kolorita. Što se tiče sveže zelene hrane naizmenično treba davati list maslačka, šargarepu, jabuke, krastavac, spanać ili grančice sa lišćem peršuna jer su ovo prirodni vitamini i minerali.
Slagalica:
http://flashgamesspot.com/sr/play/jigsaw-red-bird-a-jigsaw-puzzle-game-use-mouse-f/flash-game/
Razlike u polovima su prilično uočljive samim tim što je intenzitet, naročito crvene boje ne glavi ženke, nešto slabiji, grudi kod ženki imaju razliveniju crveno-žutu boju, dok je to kod mužjaka striktno odsečena, bez prelivanja. Glava ženke je nešto sitnija, a raspored i veličina belog reda perija sa unutrašnje strane krila je uočljivo različit, što je naročito važno kod određivanja pola mladih ptica, jer je boja njihovog perija prilično razlivena i izmešana sve do drugog mitarenja, a to je period od oko osam meseci, kada jedinke i postaju polno zrele.
Veličina crvene rozele kreće se od 30-32cm što je svrstava u srednje papagaje. Zbog svoje izuzetne koloritnosti, crvena glava, grudi crveno-žuto-zelene, sa zeleno-plavim repom, zeleno-crnim krilima oivičenim plavim letnjim perima, leđima žuto-crno-zelenim sa oblikom pera kao krljušt kod riba, ne često ovu vrstu papagaja u narodu zovu i mali ara. Oglašava se veoma prijatnim glasom, ne bučnim, prilično je radoznala i temperamentna prilikom kretanja, gegajući se pri hodu, a i izuzetno je dobar letač. Lako se pripitomljava, moguće je naučiti da oponaša izvestan broj reči. Pošto obitava u područjima savana, to joj je ishrana vezana za razne vrste semenja savnskih biljaka i plodova lokalnog rastinja. Ljubitelj je voća i povrća, a razni insekti zadovoljavaju njene potrebe za proteinima.
Pare se jednom ili dva puta godišnje,i izuzetno tri puta. Po parenju ženka snese 4-7 belih jaja noseći ih u intervalu od dva dana, a počeće da leži na njima posle treće snešenog jajeta. Period inkubacije traje 21 dan, s tim što po izletanju mladi ostaju u gnezdu još 4-5 nedelja.U tom periodu potpuno operjavaju i po napuštanju gnezda ostaju uz roditelje još 3-4 nedelje kada se i u potpunosti osamostaljuju, a to je vreme kada ih i treba odvojiti od roditelja, kako bi ovi mogli da započnu sa novim ciklusom parenja, jer bi u suprotnom roditelji napali i čupali svoje mlade.
U domestikovanim uslovima crvene rozele treba hraniti semenjem prosa, ovsa, suncokreta, svetlog semena, muhara, sirka šećerca, američkog sirka i povremeno zrnevljem konoplje, uz obavezan dodatak vitamina i minerala. O procentima pojedinih vrsta semena koja ulaze u sastav mešavine najbolje je konsultovati odgajivače jer su oni najupoznatiji sa sastavom, samim tim što i odgajaju te mlade ptice i mogu vam dati pouzdane informacije kada se i koliko pojedinog semena daje.
Kao kućni ljubimac, crvena rozela je veoma zahvalna u pogledu privrženosti, tihog i prijatnog oglašavanja, neizmerne koloritnosti i prilične dugovečnosti koja optimalno iznosi oko 30 godina. Naročito je pri izboru važno nabaviti mladu i zdravu pticu, čiju garanciju vam može priuštiti jedino odgajivač, s tim što joj bar prvih mesec dana pored napomenute semenske hrane treba davati svakodnevno po jednu kafenu kašičicu mešavine izrendanih jaja, keksa i malo plavog nemlevenog maka, što spada u meku hranu, a koja će ptici omogućiti pravilan i uspešan rast i razvoj i potpunu izražajnost kolorita. Što se tiče sveže zelene hrane naizmenično treba davati list maslačka, šargarepu, jabuke, krastavac, spanać ili grančice sa lišćem peršuna jer su ovo prirodni vitamini i minerali.
http://flashgamesspot.com/sr/play/jigsaw-red-bird-a-jigsaw-puzzle-game-use-mouse-f/flash-game/
Пријавите се на:
Постови (Atom)